Perspektive malih hidro elektrana u Srbiji

Ova cifra pokazuje da potencijal malih rečnih tokova nije zanemraljiv i da može napraviti značajan udeo u ukupnom energetskom bilansu. Ukoliko bi Srbija trebala da uveze ovu količinu energije za nju bi morala da izdvoji oko 47 miliona dolara.

Investicione prepreke

Sa druge strane nedefinisana regulativa po pitanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora onemogućava investitore da sa sigurnošću planiraju svoj rad. S obzirom na vrlo bogat hidro potencijal male hidro elektrane se nameću kao jedno od prvih rešenja.

Prema nekim autorima snaga koja se može dobiti iz malih hidroelektrana na nekom području predstavlja 5-10% intalisanog kapaciteta. Studija predviÄÂÂ'a potencijalnih 856 lokacija sa osnovnim tehničkim podacima za svaku od njih.

TakoÄÂÂ'e postavlja se pitanje tehničke sposobnosti lokalnih distribucija da organizuju nov s! istem u koji je uključeno mnogo viÅ¡e proizvoÄÂÂ'ača. Iako je nadležno ministarstvo donelo odluku po kojoj je javno preduzeće Elektroprivreda Srbije dužno da omogući priključak na mrežu privilegovanim proizvoÄÂÂ'ačima, kao i da preuzme proizvedenu energiju, u praksi se javljaju mnogi problemi jer jednostavno Elektroprivreda Srbije koja joÅ¡ uvek ima monopol na srpskom tržiÅ¡tu nije zainteresovana da pomogne svoju konkurenciju bez obzira koliko je ona mala. TakoÄÂÂ'e, lokacije za izgradnju su vrlo često u udaljenim krajevima do kojih ne dolazi potrebna infrastruktura, Å¡to situaciju čini joÅ¡ težom. Na prvom mestu nedostaju tačni podaci koji bi dali jasniju sliku i omogućili potencijalnom investitoru da donese ispravnu odluku. Energetski deficit je joÅ¡ uvek prisutan i mora se nadoknaditi skupom energijom iz uvoza koju p! laćaju graÄÂÂ'ani. Iz tog razloga raspoloži! vi poten cijal od 500MW sa godiÅ¡njom proizvodnjom od 1500 GWh ostaje neiskorišćen. Trenutno u Srbiji radi 39 malih hidro elektrana ukupno instalisanog kapaciteta 49 MW. godine sačinila katastar potencijalnih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana na području Srbije. TakoÄÂÂ'e cena za energiju proizvedenu iz ovakvih izvora je joÅ¡ uvek mala Å¡to jednostavno onemogućava rentabilnu eksploataciju i čini male, obnovljive izvore nekonkurentnim u poreÄÂÂ'enju sa velikim konvencionalnim proizvoÄÂÂ'ačima.
Energetska kriza koja već duže vreme trese ceo sve nije zaobiÅ¡la ni region Balkana. Dobro je poznato da je ovaj region energetski vrlo siromaÅ¡an i zavistan od uvoza, pa se sa pravom postavlja pitanje da li moguće primeniti neove metode i tehnologije koje će omogućiti da se proizvodnja energije poveća, uz minimalna ulaganja i očuvanje životne sredine. To podrazumeva zadovoljenje tehničkih standarda počevÅ¡i od samog priključenja na mrežu da sve do usklaÄÂÂ'ivanja relejne zaÅ¡tite.

Jedino reÅ¡enje koje može doneti očekivanu dobrobit za male proizvoÄÂÂ'ače energije je uvoÄÂÂ'enje slobodnog tržiÅ¡ta na kome će proizvodnja, prenos i distribucija biti nezavisni od strane države i profitno orijentisani. Kao posledica profitnog interesa stvoriće se nove mogućnosti za sve koju su ! spremni da ulažu u energetsku budućnost Srbije.

Velimir Lackovic
Energetika
http://www.energetika.co.yu
MeÄÂÂ'utim kako su podaci stari par investitora je spremno da se upusti u neizvesnu avanturu. ( PoreÄÂÂ'enja radi instalisani hidro kapaciteti u Srbiji su 3506 MW).

Iako region jugoistočne Evrope ima značajan potencijal po pitanju malih rečnih tokova do sada je preduzeto tek par ozbiljnih koraka ka njegovom iskorišćenju, tako da se ne može govoriti o ozbiljnoj proizvodnji. Kompanija Energoprojekt je 1987. Za to vreme značajni hidro potencijali koji bi makar malo mogli da redukuju uvoznu zavisnost ostaju neiskorišćeni.

Postoji mnogo razloga zašto se do sada nije krenulo u ozbiljna ulaganja u male hidroelektrane ali i u druge obnovljive izvore energije.
PPC